Триангл „мир-независност-равноправност”

Припреме Београда за организацију Прве конференције Покрета несврстаних и свечани дочек делегација земаља учесница биле су веома интензивне. У граду је подигнуто неколико „вертикалних поенти” привременог карактера, међу којима се налази и обелиск код Бранковог моста, и данас постављен у Парку несврстаних земаља. Славолук, или како се у штампи наводи – портал – био је постављен на кружном току код данашње Мостарске петље, испод парка Три кључа и кафане Велики Мостар.


Као још једно обележје несврстаности привременог карактера на Дедињу, постављен је овај триангл под називом „мир-независност-равноправност” и амблемом Београдске конференције. Ово обележје је део маркирања града и постављања „вертикалних поентиˮ у име Београдске конференције и несврстаности, а својим називом алудирало је на основне идеје Београдске конференције и Покрета несврстаних. Јарболи за заставама и оваква обележја несврстаности била су постављена на улицама и путевима којима су се током Београдске конференције кретале делегације земаља учесница.


Триангл мапирамо у оквиру nesvrstani.rs скрећући пажњу на динамичан живот овог споменика, питајући се уједно о потенцијалном стилу Покрета несврстаних, нарочито с обзиром на споменик који се и данас налази на Авенији независности у Лусаки, а који поред намене (подигнут у част Треће конференције Покрета несврстаних у Лусаки) има заједничке и стилске одлике. Може ли се говорити о инверзији, субверзији или пак стандардној, историјској глорификацији типичним симболима власти? Наслућујемо ли одређени стил Покрета несврстаних? Да ли су привремени објекти били намењени селидби, праћењу свих конференција, у градовима широм Трећег света? Питања пред овим спомеником сасвим сигурно има још. Можете нам проследити своја на nesvrstani21@gmail.com, а уколико имате сећања, информације, приче, документа о његовом узбудљивом животу, такође сте позвани да их са нама поделите!


Велико хвала Јовани Недељковић, кустоскињи Музеја Југославије, која нам је скренула пажњу на досадашње погрешно смештање овог обележја на Топчидерску звезду и указала на његову праву локацију.

Живот обележја испричала: Ана Кнежевић