Мозаик Бранка Миљуша

Овај мозаик је дело уметника Бранка Миљуша које је реализовано на теразијском зиду изнад подземног пролаза у сврху уређења града Београда приликом организације IX самита Покрета несврстаних, одржаног од 4. до 7. септембра 1989. године. Из извора није сасвим јасно ко је дародавац поклона, али је познат његов аутор, као и анегдота о убацивању мотива Луфтханзине птице у целокупну композицију (види линк ). Занимљивост представља и екранизација овог мозаика у филму Новембарски човек из 2014. године. Ова југословенска поклон-галерија којој је овај мозаик придружен имала је за циљ да представи солидарност југословенских општина и региона и да буде потврда пријатељства и заједништва. Дарови који су украсили главни град су, како бележи тадашња штампа, сваки на свој начин представљали средину одакле долазе, у нади да ће главни град и убудуће представљати „Југославију у малом”. Како тадашња штампа истиче тиме је „свету пружен доказ да унутрашње свађе и неслагања, на жалост најчешће својствена врховним руководствима, нису део свакодневице радног човека и грађанина, као и то да укупна снага земље, залог њеног јединства и оопстанка јесте узајамност радних људи и грађана тако несебично показана овом приликом.”

У тренутку формирања ове мапе, 2021. године, овај је рад и даље изложен на истом месту, на Теразијама и у прилично је добром и очуваном стању, али без икаквог знака на отвореном или описа на спомен-плочи која би сведочила о његовој релацији са Покретом несврстаних и статусу „далеког” или „секундарног” споменика несврстаности...

Збрка таквог југословенског стања видљива је и на основу ове акције уређења Београда која је имала намеру да буде израз подршке, солидарности и пријатељства. Из Загреба је дошао предлог да се на Ташмајдану постави реплика врела Мандушевац са Трга Републике у Загребу и споменика Матош на клупи, али је, како ондашња Политика бележи, Градско извршно веће саопштило да се не зна ко је предлог дао, нити да има новца за то, те се од тога одустало. Ова југословенска поклон-галерија из 1989. године остала је прикраћена за уметничко дело из Словеније, које је требало да буде реконструкција фасадне скулптуре Сима Игуманов са сирочићима познатог мајстора Лојзеа Долинара, међутим, након трагања по читавој земљи, одливак овог дела није могао бити пронађен, због чега је одлучено да се не поставља ништа друго. Та скулптура је враћена управо 2021. године...

У споменичком контексту, овај мозаик мапирамо и (пре)познајемо као додатну подршку југословенској солидарности и акцији украшавања града Београда у име дочека делегација несврстаних у једном посве напетом и несигурном тренутку 1989. године.

Живот обележја испричала: Ана Кнежевић