Фонтана Слап

Фонтана под називом Слап на северној фасади Југословенског драмског позоришта заједнички је рад архитекте Ђорђа Бобића и сликара Чедомира Васића, по чијем је идејном решењу реализована. Настала је у оквиру акције Сталне конференције градова и општина Југославије и Завода за заштиту споменика културе града Београда у сврху уређења града Београда приликом организације IX самита Покрета несврстаних, одржаног од 4. до 7. септембра 1989. године. Ова југословенска поклон-галерија имала је за циљ да представи солидарност југословенских општина и региона и да буде потврда пријатељства и заједништва. Дарови који су украсили главни град су, како бележи тадашња штампа, сваки на свој начин представљали средину одакле долазе, у нади да ће главни град и убудуће представљати „Југославију у малом”. Како тадашња штампа истиче тиме је „свету пружен доказ да унутрашње свађе и неслагања, на жалост најчешће својствена врховним руководствима, нису део свакодневице радног човека и грађанина, као и то да укупна снага земље, залог њеног јединства и оопстанка јесте узајамност радних људи и грађана тако несебично показана овом приликом.”

Ова преливна фонтана је поклон града Новог Сада и општина Ада, Апатин, Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Бечеј, Жабаљ, Кањижа, Кула, Мали Иђош, Оџаци, Сента, Сомбор, Србобран, Суботица, Темерин, Титов Врбас, Тител, Бачка Топола, Беочин, Инђија, Ириг, Пећинци, Рума, Сремска Митровица, Стара Пазова и Шид, а 2021. године је проналазимо у релативно добром и функционалном стању, на фасади ЈДП-а који је у међувремену променио изглед. Фонтана је 2013. године санирана, замењени су неисправни електромашински и хидраулички делови, осветљење, и реализовани су архитектонски и грађевински радови на замени клиритних плоча, заједно са уређењем базена фонтане и припадајућег платоа. Поред сваког поклона у оквиру ове градске галерије на отвореном налазила се бронзана плоча, рад Коље Милуновића, на којој су били исписани подаци о делу, аутору, дародавцу и IX конференцији Покрета несврстаних. Намера је била да овај бронзани детаљ остане трајно обележје лепог повода за поклон и читаве акције коју је покренула Стална конференција градова и општина Југославије. Бронзане плоче, као и сви радови, свечано су откривени 25. августа 1989. године. Та несвакидашња предаја поклона била је пропраћена музичким и драмским програмом, а завршена је здравицом уз севдалинке у Скадарлији. Данас, у већини случајева бронзаних плоча уз радове нема.

У тренутку формирања ове мапе, 2021. године, фонтана је и даље на истом месту, а њена спомен-плоча је и даље ту, али померена са друге, десне стране фонтане и са измењеним прилазом и фасадом (погледај галерију слика). У споменичком контексту, ову фонтану мапирамо и (пре)познајемо као израз југословенске солидарности и акције украшавања града Београда у име дочека делегација несврстаних у једном посве напетом и несигурном тренутку 1989. године. ...

Збрка таквог југословенског стања видљива је и на основу ове акције уређења Београда која је имала намеру да буде израз подршке, солидарности и пријатељства. Из Загреба је дошао предлог да се на Ташмајдану постави реплика врела Мандушевац са Трга Републике у Загребу и споменика Матош на клупи, али је, како ондашња Политика бележи, Градско извршно веће саопштило да се не зна ко је предлог дао, нити да има новца за то, те се од тога одустало. Ова југословенска поклон-галерија из 1989. године остала је прикраћена за уметничко дело из Словеније, које је требало да буде реконструкција фасадне скулптуре Сима Игуманов са сирочићима познатог мајстора Лојзеа Долинара, међутим, након трагања по читавој земљи, одливак овог дела није могао бити пронађен, због чега је одлучено да се не поставља ништа друго. Та скулптура је враћена управо 2021. године...

У прилогу достављамо галерију фотографија Ђорђа Бобића и Чедомира Васића, коме се овом приликом срдачно захваљујемо на подршци, помоћи и уступљеним визуелним материјалима за реализацију ове мапе. Из Завода за заштиту споменика културе града Београда представљамо техничку документацију и скицу фонтане Слап.

Живот обележја испричала: Ана Кнежевић