Мозаик Момчила Петровског

Овај мозаик је дело уметника Момчила Петровског које је у оквиру акције Сталне конференције градова и општина Југославије и Завода за заштиту споменика културе града Београда остварено на зиду код апотеке у Кнез Михаиловој улици у сврху уређења града Београда приликом организације IX самита Покрета несврстаних, одржаног од 4. до 7. септембра 1989. године. Реч је о поклону општина Македоније, а мозаик представља копију мозаика са археолошких налазишта у Стобију. Ова југословенска поклон-галерија имала је за циљ да представи солидарност југословенских општина и региона и да буде потврда пријатељства и заједништва. Дарови који су украсили главни град су, како бележи тадашња штампа, сваки на свој начин представљали средину одакле долазе, у нади да ће главни град и убудуће представљати „Југославију у малом”. Како тадашња штампа истиче тиме је „свету пружен доказ да унутрашње свађе и неслагања, на жалост најчешће својствена врховним руководствима, нису део свакодневице радног човека и грађанина, као и то да укупна снага земље, залог њеног јединства и оопстанка јесте узајамност радних људи и грађана тако несебично показана овом приликом.”


Поред сваког поклона у оквиру ове градске галерије на отвореном налазила се бронзана плоча, рад Коље Милуновића, на којој су били исписани подаци о делу, аутору, дародавцу и IX конференцији Покрета несврстаних. Намера је била да овај бронзани детаљ остане трајно обележје лепог повода за поклон и читаве акције коју је покренула Стална конференција градова и општина Југославије. Бронзане плоче, као и сви радови, свечано су откривени 25. августа 1989. године. Та несвакидашња предаја поклона била је пропраћена музичким и драмским програмом, а завршена је здравицом уз севдалинке у Скадарлији. Данас, у већини случајева бронзаних плоча уз радове нема.


У тренутку формирања ове мапе, 2021. године, овај је рад и даље изложен на истом зиду у Кнез Михаиловој улици број 27 који је данас зид Белгаде Арт Хотела. Он не само да нема натпис-плочу која би овај рад сврстала у оквире несврстаног наслеђа и наслеђа несврстаних, већ је и видљиво оштећен и пресечен конструкцијом улазних врата...

Збрка таквог југословенског стања видљива је и на основу ове акције уређења Београда која је имала намеру да буде израз подршке, солидарности и пријатељства. Из Загреба је дошао предлог да се на Ташмајдану постави реплика врела Мандушевац са Трга Републике у Загребу и споменика Матош на клупи, али је, како ондашња Политика бележи, Градско извршно веће саопштило да се не зна ко је предлог дао, нити да има новца за то, те се од тога одустало. Ова југословенска поклон-галерија из 1989. године остала је прикраћена за уметничко дело из Словеније, које је требало да буде реконструкција фасадне скулптуре Сима Игуманов са сирочићима познатог мајстора Лојзеа Долинара, међутим, након трагања по читавој земљи, одливак овог дела није могао бити пронађен, због чега је одлучено да се не поставља ништа друго. Та скулптура је враћена управо 2021. године...

У споменичком контексту, овај рад мапирамо и (пре)познајемо као израз југословенске солидарности и акције украшавања града Београда у име дочека делегација несврстаних у једном посве напетом и несигурном тренутку 1989. године.


Препоручујемо линкове на којима можете пронаћи више информација о ћудљивом животу овог македонског поклона Београду:


- Мозаик поштеђен даљег разарања (politika.rs)
- Немања Ђорђевић: РЕЧНИК БЕОГРАДСКЕ АНТИ-УМЕТНОСТИ Живот обележја испричала: Ана Кнежевић