Мурал Ивана Рабузина

Oвај мурал је дело уметника Ивана Рабузина које је у оквиру акције Сталне конференције градова и општина Југославије и Завода за заштиту споменика културе града Београда остварено на једном од калканских зидова у Кнез Михаиловој улици у сврху уређења града Београда приликом организације IX самита Покрета несврстаних, одржаног од 4. до 7. септембра 1989. године. Реч је о поклону општина хрватског Загорја, Госпића, Карловца и Сиска поводом IX конференције Покрета несврстаних у Београду, а занимљивост представља податак да се аутор одрекао хонорара за овај рад. Ова југословенска поклон-галерија имала је за циљ да представи солидарност југословенских општина и региона и да буде потврда пријатељства и заједништва. Дарови који су украсили главни град су, како бележи тадашња штампа, сваки на свој начин представљали средину одакле долазе, у нади да ће главни град и убудуће представљати „Југославију у малом”. Како тадашња штампа истиче тиме је „свету пружен доказ да унутрашње свађе и неслагања, на жалост најчешће својствена врховним руководствима, нису део свакодневице радног човека и грађанина, као и то да укупна снага земље, залог њеног јединства и оопстанка јесте узајамност радних људи и грађана тако несебично показана овом приликом.”


Поред сваког поклона у оквиру ове градске галерије на отвореном налазила се бронзана плоча, рад Коље Милуновића, на којој су били исписани подаци о делу, аутору, дародавцу и IX конференцији Покрета несврстаних. Намера је била да овај бронзани детаљ остане трајно обележје лепог повода за поклон и читаве акције коју је покренула Стална конференција градова и општина Југославије. Бронзане плоче, као и сви радови, свечано су откривени 25. августа 1989. године. Та несвакидашња предаја поклона била је пропраћена музичким и драмским програмом, а завршена је здравицом уз севдалинке у Скадарлији. Данас, у већини случајева бронзаних плоча уз радове нема.


У тренутку формирања ове мапе, 2021. године, овај је рад и даље изложен на истом месту, у Кнез Михаиловој улици, са видљивим траговима протока времена од 1989. године, али без поменутог потписа и описа на спомен-плочи која би сведочила о његовој релацији са Покретом несврстаних и статусу „далеког” или „секундарног” споменика несврстаности...


Збрка таквог југословенског стања видљива је и на основу ове акције уређења Београда која је имала намеру да буде израз подршке, солидарности и пријатељства. Из Загреба је дошао предлог да се на Ташмајдану постави реплика врела Мандушевац са Трга Републике у Загребу и споменика Матош на клупи, али је, како ондашња Политика бележи, Градско извршно веће саопштило да се не зна ко је предлог дао, нити да има новца за то, те се од тога одустало. Ова југословенска поклон-галерија из 1989. године остала је прикраћена за уметничко дело из Словеније, које је требало да буде реконструкција фасадне скулптуре Сима Игуманов са сирочићима познатог мајстора Лојзеа Долинара, међутим, након трагања по читавој земљи, одливак овог дела није могао бити пронађен, због чега је одлучено да се не поставља ништа друго. Та скулптура је враћена управо 2021. године...

У споменичком контексту, овај рад мапирамо и (пре)познајемо као израз југословенске солидарности и акције украшавања града Београда у име дочека делегација несврстаних у једном посве напетом и несигурном тренутку 1989. године.


Препоручујемо линк на коме можете пронаћи више о истраживању Историјат осликавања мурала у Београду.

Живот обележја испричала: Ана Кнежевић

galerija