Мурал Миодрага Б. Протића

Овај мурал је дело уметника Миодрага Б. Протића које је у оквиру акције Сталне конференције градова и општина Југославије и Завода за заштиту споменика културе града Београда остварено на једном од калканских зидова на Теразијама у сврху уређења града Београда приликом организације IX самита Покрета несврстаних, одржаног од 4. до 7. септембра 1989. године. Ова југословенска поклон-галерија имала је за циљ да представи солидарност југословенских општина и региона и да буде потврда пријатељства и заједништва. Дарови који су украсили главни град су, како бележи тадашња штампа, сваки на свој начин представљали средину одакле долазе, у нади да ће главни град и убудуће представљати „Југославију у малом”. Како тадашња штампа истиче тиме је „свету пружен доказ да унутрашње свађе и неслагања, на жалост најчешће својствена врховним руководствима, нису део свакодневице радног човека и грађанина, као и то да укупна снага земље, залог њеног јединства и оопстанка јесте узајамност радних људи и грађана тако несебично показана овом приликом.”


Мурал је поклон самог аутора, Миодрага Б. Протића, сликара, ликовног критичара, теоретичара, оснивача и првог директора МСУБ, који је одлучио да свој рад поклони граду Београду за наведену прилику и да допринесе својим делом овој југословенској поклон-галерији. Мурал препознатљивог Протићевог стила данас је у релативно добром стању, са видљивим траговима протока времена од 1989. године.


У тренутку формирања ове мапе, 2021. године, овај је рад и даље изложен на истом месту, на Теразијама, али без потписа или знака на отвореном који би објаснио порекло мурала, његову релацију са Покретом несврстаних и статус „далекогˮ или „секундарногˮ споменика несврстаности...

Збрка таквог југословенског стања видљива је и на основу ове акције уређења Београда која је имала намеру да буде израз подршке, солидарности и пријатељства. Из Загреба је дошао предлог да се на Ташмајдану постави реплика врела Мандушевац са Трга Републике у Загребу и споменика Матош на клупи, али је, како ондашња Политика бележи, Градско извршно веће саопштило да се не зна ко је предлог дао, нити да има новца за то, те се од тога одустало. Ова југословенска поклон-галерија из 1989. године остала је прикраћена за уметничко дело из Словеније, које је требало да буде реконструкција фасадне скулптуре Сима Игуманов са сирочићима познатог мајстора Лојзеа Долинара, међутим, након трагања по читавој земљи, одливак овог дела није могао бити пронађен, због чега је одлучено да се не поставља ништа друго. Та скулптура је враћена управо 2021. године...

У споменичком контексту, овај мурал мапирамо и (пре)познајемо као додатак – ауторски поклон и подршку југословенској солидарности и акцији украшавања града Београда у име дочека делегација несврстаних у једном посве напетом и несигурном тренутку 1989. године.


Препоручујемо линк на коме можете пронаћи више о истраживању Историјат осликавања мурала у Београду.

Живот обележја испричала: Ана Кнежевић

галерија