Мурал Владимира Величковића

Овај мурал је дело уметника Владимира Величковића које је у оквиру акције Сталне конференције градова и општина Југославије и Завода за заштиту споменика културе града Београда остварено на зиду Капетан Мишиног здања, на Платоу Филозофског факултета у сврху уређења града Београда приликом организације IX самита Покрета несврстаних, одржаног од 4. до 7. септембра 1989. године. Ова југословенска поклон-галерија имала је за циљ да представи солидарност југословенских општина и региона и да буде потврда пријатељства и заједништва. Дарови који су украсили главни град су, како бележи тадашња штампа, сваки на свој начин представљали средину одакле долазе, у нади да ће главни град и убудуће представљати „Југославију у малом”. Како тадашња штампа истиче тиме је „свету пружен доказ да унутрашње свађе и неслагања, на жалост најчешће својствена врховним руководствима, нису део свакодневице радног човека и грађанина, као и то да укупна снага земље, залог њеног јединства и оопстанка јесте узајамност радних људи и грађана тако несебично показана овом приликом.”

Мурал је поклон самог аутора, Владимира Величковића који је одлучио да свој рад поклони граду Београду за наведену прилику и да тиме допринесе стварању ове југословенске поклон-галеријие. Мурал који већ генерацијама студената и студенткиња Филозофског факултета обележава поглед са свих спратова факултетске зграде, али и време проведено на чувеном Платоу, данас је у тек релативно оригиналном стању, с обзиром на то да је на његовим доњим зонама више пута интервенисано.

У тренутку формирања ове мапе, 2021. године, овај је рад и даље изложен на истом месту, на Платоу, али без потписа, знака на отвореном који би објаснио порекло мурала или описа на спомен-плочи која би сведочила о његовој релацији са Покретом несврстаних и статусу „далеког” или „секундарног” споменика несврстаности. Неретко је он и помни пратилац бројних догађаја, окупљања, ангажованих акција и протеста који по обичају почињу на самом Платоу...

У споменичком контексту, овај рад мапирамо и (пре)познајемо као израз југословенске солидарности и акције украшавања града Београда у име дочека делегација несврстаних у једном посве напетом и несигурном тренутку 1989. године. Збрка таквог југословенског стања видљива је и на основу ове акције уређења Београда која је имала намеру да буде израз подршке, солидарности и пријатељства. Из Загреба је дошао предлог да се на Ташмајдану постави реплика врела Мандушевац са Трга Републике у Загребу и споменика Матош на клупи, али је, како ондашња Политика бележи, Градско извршно веће саопштило да се не зна ко је предлог дао, нити да има новца за то, те се од тога одустало. Ова југословенска поклон-галерија из 1989. године остала је прикраћена за уметничко дело из Словеније, које је требало да буде реконструкција фасадне скулптуре Сима Игуманов са сирочићима познатог мајстора Лојзеа Долинара, међутим, након трагања по читавој земљи, одливак овог дела није могао бити пронађен, због чега је одлучено да се не поставља ништа друго. Та скулптура је враћена управо 2021. године.

Препоручујемо линк на коме можете пронаћи више о истраживању Историјат осликавања мурала у Београду:

Историјат осликавања мурала у Београду. Живот обележја испричала: Ана Кнежевић