Конзервација Рањеника и мурал Слободана Јевтића Пулике

Скулптура која се и данас налази испред Југословенског драмског позоришта под називом Рањеник или Стрељање родољуба дело је Вање Радауша из 1948. године. У оквиру акције Сталне конференције градова и општина Југославије и Завода за заштиту споменика културе града Београда у сврху уређења града Београда приликом организације IX самита Покрета несврстаних, одржаног од 4. до 7. септембра 1989. године на овој скулптури су извршени конзерваторски радови. Техничка документација о тим радовима доступна нам је из Завода за заштиту споменика културе града Београда. Из исте документације коју можете видети овде, видљив је и изглед мурала који је израдио Слободан Јевтић Пулика као поклон међуопштинских регионалних заједница Србије и Косова поводом организације IX конференције Покрета несврстаних. Ова југословенска поклон-галерија имала је за циљ да представи солидарност југословенских општина и региона и да буде потврда пријатељства и заједништва. Дарови који су украсили главни град су, како бележи тадашња штампа, сваки на свој начин представљали средину одакле долазе, у нади да ће главни град и убудуће представљати „Југославију у малом”. Како тадашња штампа истиче тиме је „свету пружен доказ да унутрашње свађе и неслагања, на жалост најчешће својствена врховним руководствима, нису део свакодневице радног човека и грађанина, као и то да укупна снага земље, залог њеног јединства и оопстанка јесте узајамност радних људи и грађана тако несебично показана овом приликом.”

Поред сваког поклона у оквиру ове градске галерије на отвореном налазила се бронзана плоча, рад Коље Милуновића, на којој су били исписани подаци о делу, аутору, дародавцу и IX конференцији Покрета несврстаних. Намера је била да овај бронзани детаљ остане трајно обележје лепог повода за поклон и читаве акције коју је покренула Стална конференција градова и општина Југославије. Бронзане плоче, као и сви радови, свечано су откривени 25. августа 1989. године. Та несвакидашња предаја поклона била је пропраћена музичким и драмским програмом, а завршена је здравицом уз севдалинке у Скадарлији. Данас, у већини случајева бронзаних плоча уз радове нема, а мурал Слободана Јевтића Пулике је током реконструкције ЈДП-а у потпуности уклоњен. Како је мурал изгледао, можете погледати на фотографијама из приватне архиве Чедомира Васића, коме се овом приликом срдачно захваљујемо.

U spomeničkom kontekstu, ovaj rad mapiramo i (pre)poznajemo kao izraz jugoslovenske solidarnosti i akcije ukrašavanja grada Beograda u ime dočeka delegacija nesvrstanih u jednom posve napetom i nesigurnom trenutku 1989. godine...

Збрка таквог југословенског стања видљива је и на основу ове акције уређења Београда која је имала намеру да буде израз подршке, солидарности и пријатељства. Из Загреба је дошао предлог да се на Ташмајдану постави реплика врела Мандушевац са Трга Републике у Загребу и споменика Матош на клупи, али је, како ондашња Политика бележи, Градско извршно веће саопштило да се не зна ко је предлог дао, нити да има новца за то, те се од тога одустало. Ова југословенска поклон-галерија из 1989. године остала је прикраћена за уметничко дело из Словеније, које је требало да буде реконструкција фасадне скулптуре Сима Игуманов са сирочићима познатог мајстора Лојзеа Долинара, међутим, након трагања по читавој земљи, одливак овог дела није могао бити пронађен, због чега је одлучено да се не поставља ништа друго. Та скулптура је враћена управо 2021. године...

Препоручени линкови:

- Геометар времена сна (www.vreme.com)
- Југословенско драмско позориште и поља за трансформацију (www.beforeafter.rs) Живот обележја испричала: Ана Кнежевић