Мозаик Заштитник Теразија

Овај мозаик је дело уметника Младена Србиновића које је остварено на зиду Инвестанке на Теразијама у сврху уређења града Београда приликом организације IX самита Покрета несврстаних, одржаног од 4. до 7. септембра 1989. године. Рад је придружен овој југословенској поклон-галерији која је имала за циљ да представи солидарност југословенских општина и региона и да буде потврда пријатељства и заједништва. Дарови који су украсили главни град су, како бележи тадашња штампа, сваки на свој начин представљали средину одакле долазе, у нади да ће главни град и убудуће представљати „Југославију у малом”. Како тадашња штампа истиче тиме је „свету пружен доказ да унутрашње свађе и неслагања, на жалост најчешће својствена врховним руководствима, нису део свакодневице радног човека и грађанина, као и то да укупна снага земље, залог њеног јединства и опстанка јесте узајамност радних људи и грађана тако несебично показана овом приликом.”


Мозаик је свечано отворен 2. септембра 1989. године, и једно је од ретких дела у оквиру ове југословенске покон-галерије које и 2021. године има плочу са натписом који објашњава да је реч о раду Младена Србиновића, под називом Заштитник Теразија, и који је поклон Инвестбанке Београду. Једина информација која недостаје је она поводом које настаје ова мапа несврстаности – она која повезује поклон са акцијом уређења града приликом организације IX конференције Покрета несврстаних. Композиција мозаика састављена је из неколико знамења која оличавају материјалну основу, духовне вредности и националну традицију.


У тренутку формирања ове мапе, 2021. године, овај је рад и даље изложен на истом месту, на Теразијама, и у прилично је добром и очуваном стању...

Збрка таквог југословенског стања видљива је и на основу ове акције уређења Београда која је имала намеру да буде израз подршке, солидарности и пријатељства. Из Загреба је дошао предлог да се на Ташмајдану постави реплика врела Мандушевац са Трга Републике у Загребу и споменика Матош на клупи, али је, како ондашња Политика бележи, Градско извршно веће саопштило да се не зна ко је предлог дао, нити да има новца за то, те се од тога одустало. Ова југословенска поклон-галерија из 1989. године остала је прикраћена за уметничко дело из Словеније, које је требало да буде реконструкција фасадне скулптуре Сима Игуманов са сирочићима познатог мајстора Лојзеа Долинара, међутим, након трагања по читавој земљи, одливак овог дела није могао бити пронађен, због чега је одлучено да се не поставља ништа друго. Та скулптура је враћена управо 2021. године...



У споменичком контексту, овај мозаик мапирамо и (пре)познајемо као додатак – подршку једне банке југословенској солидарности и акцији украшавања града Београда у име дочека делегација несврстаних у једном посве напетом и несигурном тренутку 1989. године.

Живот обележја испричала: Ана Кнежевић