Купола МАУ

Музеј афричке уметности – збирка Веде и др Здравка Печара у оквиру ове мапе обележен је као троструки носилац (с)помена несврстаности. Најпре као колекционарска збирка која је, захваљујући дугогодишњем боравку и културно-политичком ангажовању Веде Загорац и Здравка Печара у Западној Африци, постала музеј, а временом и место сећања, место окупљања афричких и несврстаних заједница и место и даље живе културе легаторства, завештања, поклањања и даривања предмета, како од стране афричких званичника, амбасада, тако и југословенских путника, радника и колекционара. Потом, као место које чува обележја антиколонијализма, какво је сидро које се налази поред улаза у МАУ, али и скулптура-инсталација Николе Коље Милуновића која приказује мапу Африке у решеткастом гриду, на самом улазу у МАУ. И најзад, као место које се може везати за обележја несврстаности у Београду поводом организације и припреме IX самита Покрета несврстаних 1989. године, када је изграђена купола МАУ, коју усмена историја памти као потенцијално место окупљања делегација земаља учесница IX самита, које се услед закашњења и отежаних услова градње у то време на овом месту није догодило.

Купола МАУ има динамичан, како стварни, тако и имагинарни, живот. Као један од „најлепших изложбених простора у граду” (Спаић, 2019, Незаштићени сведок бр. 1: Афродизијак), поткуполни простор и његов импозантан енетеријер у више су наврата употребљени као сценографија, галерија или пак телевизијски пригодна и фотогенична архитектура. Управо је у том простору, изненада и задивљен његовим изгледом, камерунски уметник Бартелеми Того 2006. године поставио инсталацију Омаж Здравку Печару. У њему је сниман Видео појмовник уметности и теорије 20. века, као и неколико музичких спотова, емисија, реклама.

Као обележје несврстаности, купола МАУ се везује за акцију уређења и приреме Београда за IX самит Покрета несврстаних који се одржао од 4. до 7. септембра 1989. године у Сава центру. Тадашња штампа бележи дугогодишњи проблем прокишњавања зграде МАУ, која је све до 1989. имала раван бетонски кров са лантернама и бетонским цилиндрима, и на коме је била посађена трава. Фонд солидарности са земљама у развоју је почетком 1989. одобрио средства за израду репрезентативног каталога-монографије МАУ за IX самит Покрета несврстаних, а санација и адаптација зграде МАУ уврштена је у листу приоритета у оквиру припрема Београда за самит. Међутим, почетак радова се континуирано одлагао, а прва фаза радова – спаљивање траве на крову – започела је тек 9. августа 1989. године. Тада је у штампи забележено: „Истини за вољу, да није самита несврстаних, МАУ би вероватно био осуђен на пропаст.”

Тек након завршетка IX самита постављен је кровни костур куполе, те се може закључити да у тој години, судећи и по фотодокументацији и усменим сведочењима из МАУ, делегације Покрета несврстаних нису ни посетиле МАУ. У тој години забележене су посете Роберта Мугабеа (Robert Mugabe), председника Зимбабвеа (24.01.1989), затим Лансане Контеа (Lansana Conté), председника Гвинеје (03.06.1989) и Ибрахима Бабангиде (Ibrahim Babangida), председника Нигерије (09.09.1989), који је тог дана отворио и изложбу фотографија у МАУ (нав. према Личина, Музеј афричке уметности (настанак, развој, перспективе), мастер рад, Београд, Факултет политичких наука,2013: 58). Година 1994, као година завршетка градње куполе МАУ какву познајемо данас, бележи велики сукоб о санацији МАУ и потенцијалној измени намене простора која рефлектује и напету политичку ситуацију у СФРЈ.

Музеј афричке уметности – збирка Веде и др Здравка Печара представља значајно и живо место на мапи несврстаности које тежи да и данас активно преиспитује сопствено наслеђе и културу памћења несврстаности различитим и бројним херитолошким акцијама, којима се придружује и ова мапа као пројекат МАУ и баштински plug-in изложбе Несврстани свет, организоване у част шездесетогодишњице Прве конференције Покрета несврстаних у Београду. Купола МАУ у не сасвим добром стању данас се користи као музејски помоћни простор, а њена реконструкција и адаптација очекује нас у временима која долазе.

живот обележја испричала: Ана Кнежевић