МАУ

Музеј афричке уметности – збирка Веде и др Здравка Печара отворен је за јавност 23. маја 1977. године у објекту надограђеном на некадашњи атеље уметника Моше Пијаде, који су потом користили Зора Петровић и Бошко Карановић. На идеју Веде Загорац, ангажоване политичке раднице, економисткиње, списатељице, тада супруге Здравка Печара, новинара, историчара и амбасадора СФРЈ у Малију и Гани, оснивачка збирка Печар поклоњена је граду Београду. Њихова збирка данас чини сталну поставку Музеја афричке уметности коју су дизајнирали Слободан и Савета Машић по концепту антрополошкиње и прве директорке МАУ, Јелене Аранђеловић Лазић.


О Музеју афричке уметности, његовом месту у оквирима постколонијалне теорије, о његовим оснивачима, историји и реконцептуализацији написано је неколико студија, књига, одбрањена је једна докторска дисертација, а погледи „из више углова” на МАУ некад и сад окупљени су у монографском издању поводом 40. јубилеја МАУ Nyimpa kor ndzizi – Човек не може опстати сам: (Ре)концептуализација Музеја афричке уметности – збирке Веде и др Здравка Печара коју су приредиле Емилиа Епштајн, виша кустоскиња МАУ, и др Ана Сладојевић (погледај листу препоручених линкова за све поменуте референце).


Музеј афричке уметности – збирка Веде и др Здравка Печара у оквиру ове мапе обележен је као троструки носилац (с)помена несврстаности. Најпре као колекционарска збирка која је захваљујући дугогодишњем боравку и културно-политичком ангажовању Веде Загорац и Здравка Печара у Западној Африци постала музеј, а временом и место сећања, место окупљања афричких и несврстаних заједница, и место и даље живе културе легаторства, завештања, поклањања и даривања предмета како од стране афричких званичника, амбасада, тако и југословенских путника, радника и колекционара. Потом, као место које чува обележја антиколонијализма, какво је сидро које се налази поред улаза у МАУ, али и скулптура-инсталација Николе Коље Милуновића која приказује мапу Африке у решеткастом гриду, на самом улазу у МАУ. Милуновићева скулптура самом формом говори о једном посве антиколонијалном приступу: афрички је континент „заробљен” у кавез колонијалне поделе, коме пркоси сама текстура мапе и истакнуте, признате границе новоослобођених афричких држава, али и оних које се за слободу и незавиност још увек (1977) боре (види галерију слика). И најзад, као место које се може везати за обележја несврстаности у Београду поводом организације и припреме IX самита Покрета несврстаних 1989. године, када је изграђена купола МАУ, коју усмена историја памти као потенцијално место окупљања делегација земаља учесница IX самита, које се услед закашњења и отежаних услова градње у то време на овом месту није догодило.


Музеј афричке уметности – збирка Веде и др Здравка Печара представља значајно и живо место на мапи несврстаности које тежи да и данас активно преиспитује сопствено наслеђе и културу памћења несврстаности различитим и бројним херитолошким акцијама, којима се придружује и ова мапа као пројекат МАУ и баштински plug-in изложбе Несврстани свет, организоване у част шездесетогодишњице Прве конференције Покрета несврстаних у Београду.


живот обележја испричала: Ана Кнежевић


Препоручени линкови:


- Музеј афричке уметности, Контексти и репрезентације (mau.rs)
- ПРИЧЕ О АУТЕНТИЧНОСТИ. Порекло предмета у Музеју афричке уметности и како је настала збирка Печар (mau.rs)
- NYIMPA KOR NDZIDZI – ЧОВЕК НЕ МОЖЕ ОПСТАТИ САМ (Ре)концептуализација Музеја афричке уметности – збирке Веде и др Здравка Печара (mau.rs)
- Трагом Веде Загорац у Музеју афричке уметности (academia.edu)
- Мала изложбена сала Музеја афричке уметности - место плуралитета културно-политичке сцене (пост)југословенског простора (scindeks.ceon.rs)
- Сајт Музеја афричке уметности (mau.rs)

галерија